Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер и првопласирани тенисер на АТП листи у појединачној конкуренцији. Према броју освојених турнира у појединачној конкуренцији најбољи је српски тенисер свих времена. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је четири титуле на грен слем турнирима: Отворено првенство Аустралије 2008. и 2011, Вимблдон 2011, и Отворено првенство САД 2011. године. Освајач је и Мастерс купа 2008. године. Такође, Ђоковић је најмлађи тенисер који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира.
Доспео је до два финала Отвореног првенства САД и три полуфинала на Ролан Гаросу. Такође, стигао је до финала седамнаест турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на десет тријумфовао, по два пута Индијан Велс, Мајами, Канаду и Рим, по једном Мадрид и Париз. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу у Дејвис купу 2010.
Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995). Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године, његов први инструктор тениса је била Јелена Генчић. Са дванаест година почео је да похађа тенис на минхенској академији Николе Пилића.[2]
Тренутно живи у Монте Карлу, Монако, а тренира га бивши словачки тенисер Маријан Вајда.[3] Поред матерњег, српског језика Новак Ђоковић говори енглески, немачки [2], италијански [4] и француски језик. Већ неколико година је у вези са Јеленом Ристић.
Често на духовит начин имитира друге тенисере, од којих су многи његови пријатељи.[5] Први пут их је јавно имитирао на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су објављени на телевизији), а прве јавне имитације извео је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД, када је имитирао Рафаела Надала и Марију Шарапову[6].
[уреди] Тениска каријера
[уреди] Као јуниор
Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 35 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 20 победа и 5 пораза у конкуренцији парова.[3] Као члан репрезентације Југославије 2001. je дошао до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.[7]
[уреди] 2003—2005.
Уследили су два турнира Мастерс 1000 серије у канадском граду Торонту и америчком граду Синсинатију. На Роџерс Купу губи од Швајцарца Роџера Федерера у полуфиналу након занимљивог меча, резултатом 1–6, 6–3, 5–7. На том турниру Ђоковић је учествовао и у конкуренцији парова, заједно с првом тенисером света, Рафом Надалом. Иако су тај пар чинили, у том тренутку, два најбоља тенисера света, они бивају поражени већ у првом колу и то од двојице Канађана црногорског и словачког порекла, Милоша Раонића и Вашека Поспишила. У Синсинатију, у четрвтфиналу Новак губи од Ендија Родика.
Ђоковић сервира у Дејвис куп мечу против Чешке
Следећи је игран последњи Гренд Слем турнир сезоне, УС Опен. Иако сматран за трећег фаворита турнира, већ у првом колу се суочио са испадањен с турнира. Противник му је био друг из детињства и колега из репрезентације Виктор Троицки. Након свега виђеног у овом мечу високе класе, Ђоковић из њега излази као победник, и то највише захваљујући већем искуству у односу на противника. Коначан резултат је гласио 6–3, 3–6, 2–6, 7–5, 6–3. Тај меч су пратиле убедљиве победе с 3:0 против немачког тенисера Филипа Печнера, домаћих тенисера Џејмса Блејка и Мардија Фиша и 17. носиоца турнира, Француза Гаела Монфиса. У полуфиналу спашава две меч лопте против Роџера Федерера и долази до велике победе од 5–7, 6–1, 5–7, 6–2, 7–5 и успева да се пласира у своје треће финале на Гренд слем турнирима. Овом победом је постао други тенисер, поред Рафаела Надала који је остварио две победе против Федерера на Гренд слемовима. У свмом другом финалу на овом турниру поново бива поражен, овога пута од Надала резултатом 4–6 7–5 4–6 2–6.
Preuzeto sa http://sr.wikipedia.org/wiki/Novak_Djokovic
